OTVORENO PISMO Srba iz Francuske

SKUPŠTINA DIJASPORE SRBA U FRANCUSKOJ
ODBOR ZA SRPSKE NACIONALNE INTERESE
Pariz, 15. Februar 2010.
Broj: 10/01


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
povodom predstojećeg donošenja rezolucije o Srebrenici.


Obzirom da će početkom marta 2010. godine poslaničke grupe koje čine vladu Srbije (SPS-Za evropsku Srbiju-G17), ili vlada Srbije, predati Narodnoj skupštini na usvajanje rezoluciju o Srebrenici, po «pozivu »Evropskog parlamenta, a u ime «jasne poruke budućim generacijama» kojom se osuđuju zločini počinjeni od strane Srba nad bosanskim muslimanima, sa mogućnošću da se u tekstu rezolucije upotrebi i pojam genocid.



Imajući u vidu da je srpski narod tokom dvadesetog veka bio žrtva, još uvek, nekažnjenog genocida počinjenog u Drugom svetskom ratu od strane, takozvane Nezavisne Države Hrvatske i uz učešće nacističke Nemačke, kao i nekažnjen zločin genocida u toku secesionističkog rata od 1991. do 1995. uz učešće pojedinih država pripadnika NATO-a i da je, po treći put u dvadesetom veku, zločine međunarodnog karaktera nad srpskim narodom počinjen 1999. u toku NATO agresije na SR Jugoslaviju - uglavnom Srbiji, a da se Evropski parlament u ime «jasne poruke budućim generacijama» nije o tome oglasio.



Imajući u vidu da Vlada Srbije, osim uvredljive «trgovine» tužbama sa Hrvatskom o zločinu genocida, nije se zalagala da bi se utvrdila istina o svim zločinima nad Srbima u toku secesionističkih ratova od 1990 do 1995. godine, a da danas pojedini njeni članovi, zanemarujući stradanja srpskog naroda, zagovaraju važnost rezolucije samo o Srebrenici «iz moralnih i političkih razloga» (!!). Imajući u vidu da je broj žrtava i pravna kvalifikacija zločina u Srebrenici, ma koliko je svaki zločin za žaljenje i osudu, u velikoj meri rezultat masovne medijske antisrpske propagande, a ne objektivne analize, te nema uporište u činjenicama i pouzdanim podacima, što se očigledno vidi i u tekstu rezolucije Evropskog parlamenta od 18/01/2009, stav «B», Imajući u vidu da bi odluka Narodne skupštine o usvajanju rezolucije o Srebrenici dovela u pitanje dalji opstanak Republike Srpske jer bi njeni neprijatelji koristili tu rezoluciju kao dokaz da se Republika Srpska zasniva na zločinu genocida i da je kao takva neodrživa. Pored toga, neuvažavajući srpske žrtve u toku secesionističkog rata na prostoru današnje države Hrvatske daje joj moralnu i političku podršku za dugotrajnu okupaciju vekovnih srpskih zemalja na prostoru Republike Srpske Krajine.



Najzad, imajući u vidu da prihvatanjem takve rezolucije o Srebrenici, uprkos činjenici da je Međunarodni sud pravde doneo odluku da Srbija nije odgovorna za počinjene zločine u Srebrenici, država Srbija, protivno presudi ovog suda, i stavljajući se iznad njega, samoubilački preuzima na sebe odgovornost za nepočinjeno sa dalekosežnim negativnim posledicama po Srbiju, Republiku Srpsku i srpski narod u celini.



Iz navadenih zapažanja:

Smatramo, da se zločini međunarodnog karaktera, uključujući genocid, ne mogu izolovano osuđivati, a da se ne uzme u obzir i uzročni zločin - zločin protiv mira. Zločin protiv mira je počinjen od strane vrhunskih političkih ličnosti pojedinih država članica Evropske zajednice, doveo je do secesionističkih ratova, i posledično, do drugih zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, zločin protiv mira je smišljeno izostavljen iz međunarodnog pravosuđa, tako da odgovorni za taj najveći međunarodni zločin neće snositi pravnu odgovornost.



Da, koristeći svoju parlamentarnu većinu predsednik Boris Tadić može da udovolji zahtevu i uceni Evropske zajednice i da Narodna skupština usvoji rezoluciju o Srebrenici, ali niko nema pravo da ovakvom jednosmernom odlukom srpskom narodu nameće krivicu za jedan od najtežih međunarodnih zločina i da ga tako svrsta u red nacističke Nemačke koja je upravo nad njim, u toku prethodnih decenija, počinila nekažnjene zločine međunarodnog karaktera, uključujući genocid.



Da se jednostrano samooptuživanje na štetu celokupnog srpskog naroda, pod pritiskom Evropske zajednice, uprkos činjenici da je Srbija oslobođena od strane Međunarodnog suda pravde u Hagu za zločine u Srebrenici, može smatrati kao saučešće u zločinu nad sopstvenim narodom.



Da usvajanje rezolucije o Srebrenici od strane Narodne skupštine Srbije služi NATO-u da opravda svoje zločine i Međunarodnom krivičnom Tribunalu za bivšu Jugoslaviju da legalizuje svoju nepravdu protiv Srba.



Očekujemo da Predsednik Srbije Boris Tadić, Vlada i Narodna skupština Srbije neće podleći pritiscima i ucenama pojedinih država Evropske zajednice i da na taj način neće podeljeni, okupirani i postradali srpski narod izjednačiti sa zločincima nacističke Nemačke što će trajno žigosati buduće generacije Srba. Takva odluka bi dovela do toga da, već ispaćeni i osiromašeni srpski narod, kao najveća žrtva secesionističkih ratova, plaća odštetu od više milijardi dolara.



Pozivamo, Srbe i srpske organizacije u svetu, da manifestuju podršku Narodnoj skupštini da ne prihvati rezoluciju o Srebrenici jer je zasnovana na antisrpskoj propagandi i diktatu Evropske zajednice.



Apelujemo na poslanike Narodne skupštine Srbije da, u svetlu svojih časnih predaka i budućih generacija, odbiju:



1. Rezoluciju Evropskog parlamenta od 19. 01. 2009. jer je zasnovana na presudi Međunarodnog suda pravde od 28. 02. 2007. kojom Srbija nije osuđena ali joj se stavlja na teret neangažovanje u sprečavanju zločina. Taj sud je, međutim, koristio arhivu lažnih svedočenja i tajnih svedoka Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i netačne podatke uzete iz dnevne štampe poznate po svojoj antisrpskoj propagandi i lažima. Donošenjem takve jedne rezolucije neće doprineti ni istini, ni pravdi, niti pomirenju među narodima bivše Jugoslavije. Srpski je narod odbacuje.



2. Predlog rezolucije o Srebrenici jer počiva na političkoj uceni i neistini, a ne na pravdi i istini, te kao takva, ne sme biti prihvaćena od Narodne skupštine Republike Srbije u ime svih njenih građana u otadžbini i rasejanja.



Siniša Blagojević,
predsednik Skupštine dijaspore Srba u Francuskoj

Vidoje Purić,
potpredsednik Skupštine dijaspore Srba u Francuskoj

Sima Mraović, predsednik Odbora za nacionalne interese

Predislav Janković,
potpredsednik Skupštine dijaspore Srba u Francuskoj

Članovi odbora:

Dragan Pavlović
Zoran Radovanović
Jovanka Đorđević
Petar Milić

Otvoreno pismo poslanicima Skupštine Republike Srbije

Poštovani poslanici Skupštine Republike Srbije!

Centar za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za Slavistiku Ruske Akademije Nauka Vam se obraća u vezi sa pitanjem osude zločina u Srebrenici.


Danas je problem Srebrenice postao predmet političke spekulacije, u koju uvlače Srbe, iako se pojavljuje sve više podataka da je Srebrenica isplanirana i dobro izvedena operacija zapadnih specijalnih službi. Laž o Srebrenici se širi po svetu ogromnom brzinom i boriti se sa njom postaje sve teže. Muslimansku verziju žrtava niko i ne pokušava da proveri, svi je prihvataju kao aksiom. Ipak, podaci o broju žrtava nisu potvrđeni činjenicama, slika događaja u julu 1995. godine ostaje nejasna, podaci protivrečni, a mnoge optužbe – izmišljene.

Mi smo u Institutu organizovali međunarodnu konferenciju posvećenu Srebrenici. U radu konferencije su učestvovali više od 30 naučnika iz raznih zemalja. Prvi put su pravnici, istoričari, patologoanalitičari, demografi i istraživači iz drugih oblasti analizirali mnoge podatke, pronašli mnoge protivrečnosti u zvaničnoj verziji, prikazali su novu metodiku istraživanja broja žrtava. Svi događaji su stavljeni u istorijski kontekst, otvoreni su novi aspekti događaja koji menjaju opštu sliku dešavanja. To je dalo mogućnost da se drugačije gleda na problem Srebrenice i da se počne sa preispitivanjem oficijalne verzije.

Po nama, žuriti sa priznanjem svoje krivice i sa izvinjenjem ne treba sve do tada dok sve okolnosti vezane za događaje u Srebrenici ne budu razjašnjene i ne postanu opšte dobro javnosti. Inače će to biti težak teret i optužba na plećima celog srpskog naroda, postaće potvrda verzije natovaca o krivici Srba za sve što se događalo na Balkanu 90-ih godina i opravdanje za bombardovanje 1999. godine.

Nama se čini, da je sada glavni zadatak ispitati taj složeni period iz rata u Bosni i Hercegovini, proveriti sve činjenice, pokazati nove podatke, dati nauci, medicini i pravnoj ekspertizi sve obajavljene činjenice, sprovesti analizu dokumenata, obelodaniti uzročno-posledičnu vezu sa prethodnim događajima vezanim za uništavanje srpskog življa i dati svetu pravednu sliku događaja u Srebrenici. Još su živi svedoci, učesnici tih događaja, progovorili su holandski mirotvorci, objavljuju svoja istraživanja naučnici, između ostalog i na Zapadu. Ne treba srpski narod da snosi odgovornost za to što nije uradio. Ne treba rukovodstvo beskonačno da se izvinjava, ponižava, podrivajući tako samopoštovanje naroda. Posle toga, sutra niko neće poći da brani Otadžbinu, neće štititi svoju zemlju i boriti se za njenu nezavisnost.

Centar za izučavanje savremene balkanske krize Instituta Slavjanovedenija RAN je spreman da ujedini snage sa srpskim naučnicima i naučnicima iz drugih zemalja da se prouči slučaj „Srebrenica“.

Moskva,
5 mart 2010.


Jelena Guskova
doktor istorijskih nauka
Rukovodilac Centra za izučavanje
savremene balkanske krize
Instituta Slavjanovedenija RAN