Svedočenje Rasela Gordona, američkog fotoreportera

Priče iz ognja medijskog rata

U studiji „Medijski rat“ izneta je teza da su tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije zapadni mediji planirano objavljivali lažne izveštaje da bi javno mnjenje usmerili protiv srpskog naroda.

„Ne svedoči lažno na bližnjega svojega“, piše u Svetom pismu. Ovim rečima počeo je predavanje „Medijski rat: korišćenje i zloupotreba fotografije“ polaznicima UNS-ove škole veb-novinarstva gospodin Rasel Gordon, nekadašnji američki fotoreporter, a danas srpski seljak. Kažemo srpski, ne misleći da je i karakterom postao Srbin, već imajući u vidu koliku je žrtvu učinio za dobrobit našeg naroda i naše zemlje. Žrtvu pred Bogom, jer za nju nikakvu nagradu ni priznanje nije od Srba dobio.

Gospodin Gordon izveštavao je godinama iz 30 zemalja širom sveta. Naročitu pažnju posvetio je ratnim područjima kao što su Balkan, Avganistan i Kambodža. Blagodareći svom iskustvu, Gordon je izradio studiju „Medijski rat“. U njoj je izneta teza da su tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije zapadni mediji planirano objavljivali lažne izveštaje u cilju usmeravanja javnog mnjenja protiv srpskog naroda.

Dolazak na Balkan
Pripovest o ovom neobičnom podvižniku počinje pre 17 godina, kada se, okončavši karijeru alpiniste, vratio na univerzitet da studira novinarstvo. U to vreme, počeli su sukobi na prostoru bivše Jugoslavije. Gospodin Gordon opisuje te dane: „Bio sam malo pametniji od prosečnog Amerikanca, jer sam umeo da pronađem Evropu na mapi sveta“, dodaje u šali, „i nije mi bila jasna slika o tome šta se na Balkanu događa. Odlučio sam da dođem ovde na jesen 1995. godine i razgovaram sa sve tri zaraćene strane. Tada sam počeo da primećujem stvari koje nisu bile logične.“

Pomno prateći događanja iz same žiže ratnih sukoba, a istovremeno analizirajući zapadne medije, primetio je njihovo neobjektivno izveštavanje. Ubrzo se u svetu formirala slika Srba kao zločinaca koji oživljavaju strahote Drugog svetskog rata na pragu 21. veka. Srpsko ime, naglašava, bilo je uništeno nakon što je na naslovnoj strani engleskog časopisa Tajm objavljena fotografija iz navodnog srpskog logora za ratne zarobljenike. U pitanju je, zapravo, bila fotografija mršavog čoveka sa spoljne strane žičane ograde jedne fabrike. Rasel Gordon je na sve načine nastojao da promeni takvo medijsko predstavljanje Srba.

Međutim, bez pomoći, pre svih zvaničnika države kojoj je hteo da pomogne, a uz potpunu blokadu od zapadnih medija, svi napori su ostali bezuspešni.
- Izabrao sam pogrešnu stranu ako sam želeo karijeru - kaže Gordon i dodaje „pogledajte Kristijan Amanpur i Kristofera Morisa. Oni su se obogatili, stekli svetsku slavu i osvojili silne nagrade objavljujući lažne informacije o ratu na prostoru bivše Jugoslavije. I ne samo da su lagali o vama, već su od toga pravili umetnost.“

Mislim, dakle ne verujem medijima
Posle predavanja, polaznici škole razgovarali su sa uvaženim gostom. Između ostalog, polaznici su ga pitali da objasni medijsku manipulaciju koja se dogodila na štetu srpskog naroda i da li se to može nazvati nekom vrstom teorije zavere ili je u pitanju slučajan izbor toga ko će biti „loši momci“. On je rekao da je već krajem 80-ih godina prošlog veka postalo jasno da Evropu očekuju velike promene - raspad Sovjetskog Saveza, pad Berlinskog zida i tako dalje. S tim u vezi, američka agencija CIA angažovala je ljude koji će predvideti sudbinu Balkana. Na osnovu analize ustanovljeno je da ako bivše jugoslovenske republike dobiju nezavisnost ratom, biće izgubljeno 250.000 života i četiri miliona ljudi postaće izbeglice. Da bi Nemačka održala svoj uticaj na Balkanu, Amerika je bila spremna to da plati. Ispostavilo se da su Hrvati i muslimani godinama planirali raspad zemlje, dok su se Srbi držali parole „bratstvo i jedinstvo“.

Polaznici škole su primetili da se g. Rasel požalio da čak ni Srbi u rasejanju nisu želeli da sarađuju sa njim u objavljivanju istine i zamolili su ga da navede neku srpsku instituciju s kojom je imao dobru saradnju.

- Ne, ne mogu da navedem nijednu instituciju. Niko nije hteo sa mnom da sarađuje.Srbi u rasejanju,konkretno u Čikagu, nisu uopšte bili zainteresovani da pomognu iznošenje istine. Imao sam probleme i prilikom dobijanja dokumenata za ulazak u Srbiju. Tu mi je u susret izašao samo vladika Irinej Dobrijević, tadašnji jeromonah. U Republici Srpskoj upoznao sam Arkana, koji mi je rekao: „Čujem da si dobar. Možeš ovde da radiš.“ Takođe, jednom sam se rukovao sa Vojislavom Koštunicom i Velimirom Ilićem. Samo su se oni, od svih srpskih političara, usudili da pozdrave jedinog američkog dopisnika ovde, i to prosrpskog. To što su mi političari iz Demokratske stranke otežavali da prisustvujem čak i pres-konferencijama pokazuje njihovu neverovatnu glupost i nekompetentnost rasuđivanja. Na Kosovu, kod vladike Artemija, prema meni su se odnosili veoma loše. Pripadnici SRS takođe nisu hteli sa mnom ni da razgovaraju - odgovorio je Gordon.

Na laptopu gospodina Gordona je natpis koji parafrazira Dekarta: „Mislim, dakle ne verujem medijima“.
Danas Rasel Gordon živi u jednom selu na Trešnji pored Beograda i bavi se poljoprivredom, povukavši se iz rada u medijima. Takođe, izučivši istoriju ovih prostora i upoznavši naš narod i običaje, krstio se u srpskoj crkvi pod imenom Dimitrije. I kao što je Sveti velikomučenik Dimitrije po predanju vodio ljute bitke u odbrani Soluna, može se bez ikakve blasfemije reći da ovaj hrabri čovek vodi ljutu bitku za istinu u savremenoj borbi koja se zove medijski rat.

Tijana Vlahović
Glas javnosti