Prof. Dr. Mila Alečković Nikolić za Srpsku politiku o knjizi koja uzburkala francusku i iznela na videlo svu podlost, gramzivost i licemerje, „humaniste“ i lekara Bernara Kušnera

Cena istine u Sarkozijevoj Francuskoj

Bar u novije vreme retkost je da jedna knjiga izazove tako ozbiljno talasanje javnosti na zapadu kavu je u francuskoj izazvala knjiga Pjera Peana "Svet po K.", a koja govori o svim mutnim radnjama, prljavštinama, i nemoralu sadašnjeg ministra inostranih poslova Bernara Kušnera. Da li je javnost pod udarima svetske krize postala osetljivija na ponašanje političara ili je ovo slučaj koji je po kriminalu i drskosti pregazio prag svih moralnih kodeksa?

Šezdeset pet hiljada primeraka knjige optužbi protiv zlatnog teleta, laži, prevara i simulacija, ukoričenih pod nazivom "Svet po K.", prodatih prvog dana izdanja 04. februara i sto šest hiljada primeraka prodatih dva dana kasnije, u tiražu koji se sprema da se popne uvis do pet stotina hiljada! Govori li ovo nešto o francuskoj javnosti danas ili o omiljenosti trenutnog Sarkozijevog ministra spoljnih poslova? Čoveka koji je nama Srbima dobro poznat već duge, mučne, dve decenije ?

Časopis "Marijana" prvi je skrenuo pažnju na još jedan skandal u društvu koje je naviklo na skandale, od vremena markize de Sevinje do današnjih dana. U društvu sve daljem od Boga, a sve bližem prašini, kako bi rekao T.S. Eliot. Puklo je pred izbečenim očima prosečnog Francuza otkriće bestidnosti materijalističkog mulja fariseja, onih koji su sami sebe ovenčali da bi sve zlato ovoga sveta otopili u statuu Zlatnog teleta i kasnije je uzjahali, a narod varali obećanjem da će mu podeliti mleko. To je svet prevaranata, barona Minhauzena, lažnih Dimitrija, Šćepana Malih, svet usisanog kao benzin znoja miliona smrtnika i robova, svet svilenih rukavica koje kupe dolare posle nameštenog bankarskog ruleta, svet fariseja i mrtvih duša, svet nikogovića, nikudija i nakaza. Svet protuva zbog kojih se digoše prvo "bezgaćaši" francuske revolucije, pa "bezkošuljaši" argentinske revolucije, do današnjih "bezcipelaša", koji gađaju cipelama...

Kako drugačije opisati onog koji za separatić o "reformi zdravstva" jednog crnog Gabona punog zaražene sidaične dece, vlastima te iste zemlje naplati 4, 6 miliona evra za svoju jednokratnu humanu uslugu? Africa- Step, iMmedia Consulting BK (Bernard Kouchner)... činili su dugo ovakav kriminal bez granica...." ...Danas kada stupam u zajednicu lekara... zaklinjem se da ću lečiti ljude bez obzira na rasu, veru, ideologiju..." …, moralo je nekada da se izgovori... Lečiće, naravno, ali cene će biti drastično različite... Porobljeno pleme dočekivalo ga je uvek igrom i pesmom. Birmanija, Kongo, Gabon, čitava Afrika, što crna to bolje, svuda je varao Minhauzen zajedno sa svojim pobratimima, čovek koji je tabor socijalistkinje Segolen Rojal, kao duboki "levičar" napustio na dan saopštavanja samih izbornih rezultata i preskočio u tabor desnog padra Sarkozija da bi sprečio da na njegovo mesto dođe neki novi Žan Pjer Ševenman, ili autentični, degolista, bivši premijer De Vilpen. Jer, kakva je tu uopšte razlika? Od levog ka desnom, od desnog ka levom? Važan je On Kušner sam i njegova promocija, njegovo napuderisano lice, njegova lakirana kosa, njegova nezrela ljubav prema kamerama, njegov infantilni narcizam i njegov "humanitarni stajling..." Misionar Ujedinjenih nacija, "humanista", lekar koji je promrmljao našu i Hipokratovu zakletvu, isti onaj prototip cinika protiv kojih je pisao lekar, pa pisac Luis F. Selin, ali i Dostojevski... Drugo nije važno. Pretrčavaj sine izabrani gde hoćeš, samo drži kesu s dolarima ispod miške, kesu humanitarnog bezgraničja i bezgranične humanitarne pljačke! Neka pocrkaju svi ti Crnci, ionako tvoja reforma zdravstva neće ništa spasti, ali neka znaju oni da ti vrediš aman toliko koliko i zlatna statua!

Ko je taj Pjer Pean (Pierre Péan)?
Niko nije Pjer Pean. Bitanga, drski i mizerni "sitni kepec", "antisemita i revizionista", doslovno kaže danas publicista Bernar Anri Levi, braneći svog druga BK (Bernara Kušnera). A brani ga ovih dana i Hilari Klinton. Pean je kepec koji ne vidi veličinu Kušnerove misije i dobrote, pa je sebi dopustio da škraba u nekoj knjizi protiv ovog "velikana" (doslovno preneto iz pera B.A.L.), velikana humanosti. Zar se njemu gleda u kesu?

Svega nekoliko njih upušta se u Francuskoj u ozbiljno istraživačko novinarstvo: Žak Merlino, Rože Faligo, Tjeri Mesijan, Pjer Pean... Doživeo je tako Pjer Pean, jedan od najhrabrijih malobrojnih istraživačkih novinara, koji se namučio da narodu pokaže ko ga pljačka i ubogaljuje, da ga "milijarder -filozof" proglasi za "kepeca" spram veličine Kušnerove, a da Sarkozijeva pravda zatraži čak i da mu sude. Jednom je već presuđeno. Državni sekretar Žan Mari Bokel prozvao je javno sadašnjeg francuskog ministra spoljnih poslova zbog sukoba interesa i smenjen je istog trenutka od strane novopredsednika Sarkozija. Neće valjda ti kepeci brbljati po Francuskoj rušeći njene velikane!

A "kepec" Pjer Pean napisao je dvadesetak istraživačkih, pravednih knjiga. "Francuska mladost" (o desnoj fazi Fransoa Miterana), zatim knjigu o aferi sa dijamantima koje je kanibal Bedel Bokasa poklonio Žiskaru Destenu, potom knjigu o svim "afričkim aferama" humanitarca Kušnera i njegove ekipe, knjigu o aferi eksplozije aviona francuske kompanije U.T.A. u Sahari u kojoj je poginulo 170 ljudi, a za udes je nepravedno optužen pukovnik Gadafi, knjigu "Crni podivljali, a Beli Lažovi" (2005.), o francuskoj politici u Ruandi, odnosno o sukobu Francuza i Amerikanaca u Africi, knjigu o Žaku Fokaru, De Golovom vođi iz senke svih obaveštajnih francuskih službi... i, najzad, najnoviji bestseler "Svet po K."...

Moguće je da mu je za pisanje neke podatke doturio i bivši premijer Vilpen, ljut na Sarkozijev pokušaj njegove eliminacije iz politike. Vilpen je uspeo da preživi, a možda će se i vratiti u politiku. Videćemo. Čovek kome smo preveli briljantnu knjigu političkih eseja na srpski jezik i zahvalili mu se za podršku koju nam je svojevremeno dao, imao bi svakako dosta razloga da pomogne iznošenje činjenica protiv Kušnera i Sarkozijevih zaverenika koji su pokušali da ga uklone. Možda je baš on pomogao Peanu dopunivši mu dokumente u istrazi?

Ali, još mnogo toga napisao je taj Pjer Pean koji je od početka imao sluha za srpske optužbe na račun "kušnerizma i bezgraničja"... Koristim ovaj izraz "bezgraničja" kao najbolji, u skraćenom a sveobuhvatnom opisu, onoga što su po svetu radili „Lekari bez granica“ - kriminalna a ne humanitarna organizacija na čijem je čelu bio Bernard Kušner.

Srpski "optužujem"
Jer, još pre nekoliko godina, daleko pre pisanja Karle del Ponte, mi Srbi iz dve organizacije u Francuskoj, izrazili smo osnovanu sumnju da je sadašnji ministar spoljnih poslova Bernar Kušner (dok je bio na čelu UNMIK-a na Kosovu i Metohiji) bio upoznat sa najstrašnijim detaljima otmica Srba. Sa posleratnim otmicama Srba kojima su vađeni organi, i tim ljudskim organima trgovali na Kosovu i po Svetu. Tražili smo njegovu ostavku, kao nesumnjivo odgovornog prvog predstavnika UN i šefa UNMIK-a. Ako i nije trgovao sam (jer šta će to njemu tako humanom i bogatom?), kriv je zbog činjenice da je sve što se dogodilo znao i da "nije pomogao ljudima u nevolji". Kriv je za ćutanje, za prikrivanje zločina, za pasivno asistiranje, za moralni muk o tako monstruoznim zločinima nad Srbima ili bilo kim drugim ljudima.

U Srbiji se ovih dana na sve strane piše o meteorskom usponu nove knjige optužbi na dušu B. Kušnera. Srpski mediji su javila ono glavno, jer su brojni naši dopisnici u Parizu slušali francusku televiziju, pa su srpskim novinama posle toga poslali sažetke onoga što su čuli, tj. onoga što su mogli da čuju. I to je nešto, budući da su „naši“ mediji samo delimično naši, i budući da mi u ovom smislu, skoro da i nemamo istraživačko novinarstvo.

Novi milionski ugovor: Kušner-Sači i Sači-Tači
Svi su prepisali ono glavno, ali, najvažnije ipak niko nije saopštio. Malo ko zna da je višegodišnja dijabolizacija Srba (ne režima, već srpskog naroda) koju smo mučno proživljavali u Parizu devedesetih godina, radila je britanska firma „Saatchi & Saatchi“ Svi plakati o logorima i sve velike oglasne table koje su nas prikazivale kao naciste i upravnike gasnih komora u toku ratova na Balkanu, da su oni rađeni u koprodukciji "Bernar Kušner - Sači i Sači" Za ovakve difamacije utrošila je ta firma 500 miliona tadašnjih francuskih franaka. Kada smo ondašnjem srpskom režimu savetovali da angažuje advokata Žaka Veržesa koji je bio spreman da besplatno zastupa barem onu nevinu stranu srpskog naroda, shvatili smo da u Srbiji niko nije znao ko je Žak Veržes. I tako je sve potonulo u bezdan provincijske nemoći.

Ali, ni danas, u svem obojenom, slobodnom srpskom, globalnom senzacionalističkom novinarskom šaru, niko da kaže ono najvažnije. Svi su ovih dana pisali o bestseleru prijatelja Pjera Peana, ali niko nije rekao da je stari dvojac "Kušner-Sači i Sači" , kao vampir i danas živ, iako kupljen od strane francuske kompanije "Publicis". Uslovno naši mediji to nisu znali ili smeli da znaju, jer je ta britanska firma iz Londona „Saatchi & Saatchi“, i u konfuznom Beogradu imala dobrodošlicu, pa je čak radila i izborne kampanje za neke naše „demokratske“ stranke.

Ta dakle, preobraćena, asmodejska "Kušner-Sači i Sači" kompanija izabrana je pre nekoliko dana, uoči Svetog Save, leta 2009., od strane "kosovske vlade" i Hašima Tačija lično, od strane prve mladalačke i nezaboravne ljubavi B. Kušnera (iz vremena dok je kao član francuske komunističke partije bio zadužen za albanske komuniste) da vrši promociju "nezavisne države Kosovo" u celom svetu. Potpisali su oni ugovor vredan 8,6 miliona švajcarskih franaka! Sve za Kosovo državu! Kušnerova ljubav iz prošlosti prema Albancima ne jenjava, a "kosovska vlada" je prema Kušneru danas snažno velikodušna. Uostalom, novac nije teško zarađen, a i ima ga dovoljno. Njegovi putevi su plemenitom Kušneru dobro znani i poznani: tržišno plasirani i unovčeni organi srpskih nesrećnika i romantična polja maka i heroina.

Pa ko da posle svega kaže da se kolega, dr Kušner, u posao ne razume i da nije "velikan humanitarnog lekarskog bezgraničja"?

Optužuju ga nepravedno, a "i on ima dušu", rekao bi jedan drugi veliki "humanista", naredbodavac vazdušnih udara na Srbiju, uvređen zbog hladnoće dočeka u Beogradu, u kome ga nisu sačekali pesmom i plesom kao u crnoj opljačkanoj Africi...

dr Mila Alečković Nikolić

Srpska politika