Elena Guskova, specijalista za istoriju jugoslovenskih naroda

Protektorati na Balkanu

Moskva je otvoreno rekla da je vreme njenog potčinjavanja i ćutanja prošlo i da će ona sama odlučivati o svom životu i braniti narode koji povere Rusiji svoju sudbinu. Rusija neće popustiti kada je reč o Kosovu i Metohiji, čak ni zbog Kavkaza i nekih svojih unutrašnjih problema

Doktor istorijskih nauka, specijalista za istoriju jugoslovenskih naroda i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka Jelena Guskova rekla je da je na Balkanu stvoren sistem protektorata, odnosno ograničenja teritorijalnog i političkog suvereniteta država i kontrole njihove unutrašnje i spoljne politike.

- Na Balkanu je sada vidljivo više procesa. Usitnjavanje višenacionalnih država, dominacija jedne interesne zajednice kako u oblasti ekonomije, tako i u oblasti politike i omalovažavanje značaja nacionalnih vlada da bi se eliminisale razlike u valutama, armijama, porezima na izvoz i uvoz - rekla je Guskova u intervjuu Srni.

Ona je istakla da je na sceni “zabrana obnove i jačanja slovenskih pravoslavnih država i ujedinjenja na postjugoslovenskom prostoru” i da je zarad izvršenja poslednjeg zadatka na “nemirnom i nepokornom” Balkanu stvoren sistem protektorata.

- Kao posledica ruskog i srpskog “ne” priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, krenula je ofanziva na balkanske pravoslavne narode, odnosno na Republiku Srpsku, Vojvodinu, Makedoniju. Teško je Srbima u RS, ali izgleda da samo oni mogu dobro da podnesu udar, suprotstave se ultimatumima i pritisku i sačuvaju duh srpstva, iako se nalaze u teškim uslovima - ocenila je Guskova.

Govoreći o odnosu Rusije i Balkana, Guskova je naglasila da je Moskva otvoreno rekla da je vreme njenog potčinjavanja i ćutanja prošlo i da će ona sama odlučivati o svom životu i braniti narode koji povere Rusiji svoju sudbinu.

- Sigurno mogu da kažem da Rusija neće popustiti kada je reč o Kosovu i Metohiji, čak ni zbog Kavkaza i nekih svojih unutrašnjih problema, jer je otvoreno govorila svim članovima SB UN da će priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije postati faktor nestabilnosti, jer će, posle Kosova, taj proces biti produžen u svim pravcima, prvo na Balkanu, a onda u svim zemljama sveta gde postoje čežnje ka nezavisnoj državi - rekla je Guskova.

Na pitanje koliko Rusija može pomoći Srbima u vezi sa statusom Kosova i da li je podela dobro rešenje, Guskova je rekla da je najvažnije da Rusija i Srbija ne popuste i da, ako budu išli zajedno, Kosovo nikada neće dobiti nezavisnost u UN.

Komentarišući činjenicu da je Haški tribunal do sada izrekao kazne na ukupno 1.000 godina zatvora, od čega je samo Srbe osudio na više od 700 godina, Guskova je konstatovala da je ovaj sud stvoren samo da osudi srpski narod, koji je, prema njihovom mišljenju, kriv za sve što se dešavalo na Balkanu, kao i da opravdaju NATO bombardovanje i agresiju na Srbiju 1999. godine.

Komentarišući rezoluciju koju je delegacija iz BiH, predvođena poglavarom Islamske verske zajednice Mustafom Cerićem, predala predstavnicima Evropskog parlamenta, a kojom se traži da 11. juli zbog događaja u Srebrenici od 1995. godine bude proglašen danom žalosti u celoj Evropi, Guskova je rekla da bi to bila sramota za Evropu.

- Ja kao naučnik predlažem da, pre svega, istražujemo šta se desilo u Srebrenici, a onda ćemo govoriti o činjenici zašto Haški tribunal još nema utvrđenu svoju poziciju u vezi sa dešavanjima u ovom gradu - rekla je Guskova.

Ona je dodala da se 11. juli 1995. godine ne može posmatrati izolovano, već da treba posmatrati celi rat u BiH.

- Ispostavilo se da su holandski mirovnjaci koji su bili u Srebrenici spremni da svedoče u korist Srba, a i cifra streljanih, oko 8 000 ljudi, netačna je. Toga nije bilo - konstatovala je Guskova.
Na kraju je rekla da su Srbi u BiH branili svoju zemlju, a ono što su radili mudžahedini i drugi najamni vojnici to je jedan košmar.

- Zna se šta se dešavalo na Balkanu i kako je tekao taj rat - zaključila je Guskova.

Genocid
- Šta znači genocid - upitala je Guskova i dodala da je genocid politika jedne vlade da potpuno očisti teritoriju svoje države od nekog naroda i navela primer Hrvatske, u kojoj, kako je rekla, nije ostao nijedan Srbin.
- To što je radila hrvatska vlada na čelu sa tadašnjim hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom je genocid. Slično je na Kosovu, jer je tamo ostalo vrlo malo Srba, a početkom prošlog veka bilo ih je više od polovine, znači Albanci su na Kosovu počinili genocid - objasnila je Guskova.

Politika “šargarepe”
Govoreći o evropskim perspektivama Balkana, Guskova je rekla da su evropske integracije “šargarepa koja se pokazuje balkanskim narodima”.
- Podsećam da su se lideri Francuske i Nemačke usprotivili daljem širenju EU prije nego što ugovor iz Lisabona ne stupi na snagu, a to se, kako trenutno stoje stvari, neće desiti pre 2010. godine. To znači da bi Hrvatska, kao najozbiljniji kandidat, mogla da postane članica EU 2012. godine, da bi tek kasnije na red došle Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija - rekla je Guskova.

Podela - jedna od varijanti
- Podela Kosova i Metohije je jedno od rešenja u smislu svih mogućih varijanti odlučivanja u vezi sa Kosovom i Metohijom. Međutim, zna se da je ovo pitanje prvi postavio početkom 60-ih godina prošlog veka Dobrica Ćosić. Sada ne postoji karta podele, a postoje želje da se pregovara što više i što dalje, pa može da bude postavljeno i to pitanje - ocenila je Guskova.
Prema njenim rečima, Zapad uopšte ne želi da vodi razgovore u vezi sa statusom Kosova, jer oni smatraju da je to pitanje rešeno, a podela Kosova sada verovatno nije u interesu Albanaca, mada bi Srbima to odgovaralo.

www.srpskapolitika.com